Нешто даље од Аде Циганлије, Кошутњака, Авале и других викенд дестинација, налази се Космај. Занимљиво је колико лепих места има на педесетак километара од Београда, а опет већина људи ипак више воли да преседи суботње или недељно поподне испијајући безбројне кафе по центру града.

Kosmaj

Kosmaj je prva viša planina nakon Avale, koja je sa svojih 506m najniža planina u Srbiji. Kosmaj je visok samo 626m, ali i pored toga dominira niskim delom Šumadije, okolinom Sopota.

Naziv Kosmaj nastao je od keltske reči „cos“ (šuma) i predindoevropske reči „maj“ (planina). Međutim, Rimljani su Kosmaj prilagodili mitologiji jer je dobio značenje „casa Maiac“ – stanište boginje Maje. U rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte. Verovatno se ruda gvožđa iskopavala na Kosmaju i pre dolaska Rimljana.

Sem spomenika poginulim partizanskim borcima, na Kosmaju nema mnogo toga zanimljivog. Nekada popularan bazen na samom vrhu planine više nije u radnom stanju, tako da sem par poljana jedina mesta od interesa su nekoliko restorana, prepunih izletnika prezaposlenih veoma kvalitetnim pečenjenjem.

Manasija

Manasija (Resava) je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i pripada takozvanoj „Moravskoj školi“. Podigao je despot Stefan Lazarević – Visoki između 1407. i 1418. godine. Odmah posle osnivanja, Manasija je postala kulturni centar despotovine. Njena „Resavska škola“ bila je po svojim prevodima i prepisima čuvena – i posle pada despotovine – kroz ceo XV i XVI vek.

Manastirski kompleks sastoji se iz: crkve, velike trpezarije ili takozvane „škole“ (koja se, teško oštećena, nalazi južno od crkve) i tvrđave sa 11 kula od kojih je najveća „Despotova kula“ (severno od crkve).

Detaljnije o manastiru Manasija možete pročitati na wikipediji.

Resavska pećina

Resavski vodopad

Resavska pećina se nalazi na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu zvanom Babina glava na obali kraškog polja Divljakovac. Spada u najlepše pećine u našoj zemlji. Duga je 4,5 km. Detaljno je istraženo 2830m., a za posetioce je uređeno oko 800 m. Jedna je od najstarijih ispitanih pečina u našoj zemlji, stara je oko 80 miliona godina dok se stariji nakit u pečini procenjuje na oko 45 miliona godina. Temperatura je konstantna i iznosi 7 c, dok vlažnost vazduha varira od 80-100 %. Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Po bogatstvu i raznobojnosti nakita Resavska pećina opravdano nosi epitet Resavske lepotice. U neposrednoj blizini se nalazi i Resavski vodopad, koji (bi trebalo) da je naš najveći vodopad. Ukoliko se rešite da posetite pećinu, treba da napomenemo da postoje profesionalni vodiči iz Srpske Turističke Organizacije, koji će veoma detaljno ispričati istoriju pećine.

Veli i lokalni vodič (vodilja?)

Ukoliko želite da se detaljnije informišete o ovoj lokaciji, pravo mesto je sajt Resavska Pećina.

U neposrednoj blizini se nalazi i odličan ugostiteljski objekat (uraa!!) gde smo klopali pastrmke. Riba je potpuno sveža, pošto ih osoblje restorana bukvalno vadi iz lokalnog ribnjaka kada gosti naruče ribu. Restoran je za svaku preporuku.

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica je manastir u Srbiji i nalazi se u podnožju Kučajskih planina, pored sela Senje kod Ćuprije. Ravanica je zadužbina kneza Lazara, koji je poginuo u bici na Kosovu na Vidovdan, 28. juna 1389.

Detaljnije o ovom malom manastiru, koji se nalazi na 120km od Beograda možete pročitati na sajtu YUTA-e.

[Show as slideshow]