Sve veća gužva na biciklističkoj stazi tokom proteklih, veoma toplih, vikenda je pravi razlog da se uputim ka Avali. Vožnja nedeljom prepodne tokom leta ka Avali je prava relaksacija – nema mnogo saobraćaja, a GSB autobusi su retki.

Kao što rekoh, kaubojština na biciklističkoj stazi je nepodnošljiva. Dakle, pravac Avala! Do podnožja Avale od mene ima 18km – 27. Marta, Beogradska, Bulvar JNA. Do Trošarine ume da bude prilično umarajuće, ali to je ceo fazon sa Avalom – treba imati snage da se popneš do početka uspona.

18km uspona traži 1 sat umerenog pedaliranja sa bar dve pauze da se dospe gorivo. Srećom pa je motor relativno ekonomičan – dosipanje goriva je obično 1/2l kisele ili nekog slatkog gaziranog soka. Uspon na vrh je oko 4km i za to je potrebno 22 minuta, takođe relaksiranog, pedaliranja. Momci koji se ozbiljno pripremaju isti uspon rade za 13 minuta. Plašim se da bi se moj bajs raspao da imam toliko snage da ga omlatim do vrha za 13 minuta. Na vrhu malo kontemplacije u vidu ispijanja vode dok stomak ne počne da boli i onda forsiranje nizbrdice!

Nizbrdo 22km (uz neku poneku uzbrdicu – uspon na Banjicu) – prosečna brzina 33km/čas. Maksimalna brzina na spustu sa Avale – 62 km/čas. Nije baš dobro postizati takve brzine ako imate jeftin bajs – moj Capriolo je posle dva spusta sa Avale imao pojedenu prednju osovinu i raspadnut prednji amortizer. Nije toliko naporan spust, već su delovi puta prepuni rupa. Već sam snimio jedan ozbiljan bajs u komplet Shimano Deore XT opremi. Ima da padne za slobodu

Obratite pažnju da je sve češći sport na Avali vožnja automobila u kontra smeru. Nama na biciklima nije prevelik problem da usporimo kad idemo uzbrdo, ali nizbrdo… Sa 62kmč na bajsu mogu samo da zažmurim.

Moj „saradnik“ na usponima na Avalu – Maki, je na slici tokom priprema za obrušavanje nizbrdo… Slika je sa telefona, otud buđav kvalitet slike.

Specifikacije „el bicikleto mui rapido“:

Ram – Carpiolo Alu
Prednja viljuška – RST Zoom
Ostatak – još lošijeg kvaliteta